см. взвести
1. (вн.; о курке, ударнике) cock (d.)
2. (вн. на вн.; обвинять) impute (d. to), saddle (d. with)
взводить обвинение на кого-л. — impute the fault to smb., lay* the blame on smb., lay* to the charge of smb.; lay* the fault at smb.'s door идиом.
несовер.
1) в разн. знач. узводзіць
взводить на гору — узводзіць на гару
взводить курок — узводзіць курок
взводить поклёп — узводзіць паклёп
2) (глаза) узнімаць
падымаць
несов
1. (поднимать вверх) σηκώνω, ἀνεβάζω:
\~ курок ἀνεβάζω τόν πετεινό τοῦ ὀπλου·
2. (приписывать что-л. кому-л.) κατηγορώ ἀδικα:
\~ обвинение на кого-л. κατηγορώ κάποιον, προσάπτω κατηγορίαν σέ κάποιον.
несов.
см. взвести.
vest augšā, vest uz augšu; būvēt, celt
Czasownik
взводить
wprowadzać
wznosić
1) узводити, водити навише, запињати (ороз)
2) износити оптужбе, бацати кривицу
взводи́ть напра́слину — неправедно оптуживати
(курок) -alisha mtambo wa bunduki, -vuta bunduki
нсв см взвести
Деепричастная форма: взводя
Дієприслівникова форма: зводячи
¤ взводить курок -- зводити курок
¤ взводить напраслину -- зводити наклеп
техн., несов. взводить, сов. взвести
зводити, звести
"Life is far too important a thing ever to talk seriously about." Oscar Wilde
"Free speech carries with it some freedom to listen." Warren E. Burger
"Honor is not the exclusive property of any political party." Herbert Hoover
"Hitch your wagon to a star." Ralph Waldo Emerson