Rzeczownik
диссимиляция f
dysymilacja f
dissimilation
{N}
տարնմանւթյւն
տարնմանւմ
в разн. знач. дысіміляцыя, -цыі жен.
дысіміляцыя; дысыміляцыя; распадабненне
ж биол., лингв. ἡ ἀνο-μοίωση {-ις}.
ж.
диссимиляция (1. биол. организм денесинин составына кирүүчү нерселердин бузулуу процесси; 2. лингв. бир сөздөгү эки окшош тыбыштын биринин өзгөрүп, айтылууда окшоштугун жоготуп, башка тыбышка өтүп кетиши).
1) лингв. dissimilation f
2) биол. désassimilation f
disimilācija
диссимиляция
диссимиляция, ҷудошавӣ, тафриқа
catabolismo
dissimilazione
disimilace
"Life is far too important a thing ever to talk seriously about." Oscar Wilde
"Free speech carries with it some freedom to listen." Warren E. Burger
"Honor is not the exclusive property of any political party." Herbert Hoover
"Hitch your wagon to a star." Ralph Waldo Emerson