избить
задан, кӯфтан
• быть избитым - scapulas perdere;
{V}
ջարդել
քոթակել
совер.
1) (нанести побои) збіць, мног. пазбіваць, пабіць, набіць
2) (перебить) забіць
перабіць
3) (истребить) вынішчыць
см. избивать
скатаваць; стаўчы
сов см. избивать.
• переносный смыслmegrakni
• elverni
• kikapni
• megverni
сов. кого
уруу, токмоктоо, сабоо, көк ала койдой союу.
battre vt, rouer vt de coups; échiner vt, rosser vt (fam); matraquer vt (резиновой дубинкой); passer vt à tabac (в полицейском участке)
piekaut, sadauzīt; izkaut, apkaut; izdangāt, apdauzīt, izbraukt, noplēst
(1 ед. изобью) сов., вин. п.
pegar vt, golpear vt, zurrar vt, deslomar vt (fam.); apalear vt (палкой); aporrear vt (дубинкой); fregar vt (Мекс., Куба)
Czasownik
zbić
pobić
stłuc
1) избити, истући
2) испребијати, побити.
1
verprügeln vt
сов.
picchiare vt, bastonare vt, malmenare vt
сов
espancar vt, bater vt; aperrear vt, (дубинкой) esbordoar vt
rozbít (boty)
Деепричастная форма: избив
Дієприслівникова форма: побивши
¤ 1. избить кнутом -- побити батогом
¤ 2. избить дорогу -- розбити дорогу (шлях)
¤ избить ноги -- збити (побити) ноги
¤ избить обувь -- збити (побити) взуття
"Fear is the mother of foresight." Thomas Hardy
"Nothing makes one feel so strong as a call for help." Pope Paul VI
"If you can't stand the heat, get out of the kitchen." Harry S Truman
"Trouble shared is trouble halved." Lee Iacocca