(голос) уст. голас, -су муж.
глас вопиющего в пустыне книжн. — крык адзінокага ў пустыні
голас
Марны лямант
несовер. книжн.
1) (возвещать) апавяшчаць, абвяшчаць
2) (говорить, содержать какое-либо утверждение) гаварыць, казаць
закон гласит — закон гаворыць
сущ. (буква) галосная, -най жен.
гласная под ударением — галосная пад націскам
нареч., в знач. сказ. публічна, галосна
публічнасць, -ці жен., галоснасць, -ці жен.
предать гласности — давесці да ведама публікі, апублікаваць, выдаць (тайну)
гласный суд — публічны суд
1) прил. галосны
гласный звук — галосны гук
2) сущ. галосны, -нага муж.
гласный городской думы — гласны гарадской думы
галосна; голасна
галоснасць; галоснасьць
галосны
voice
♢ глас вопиющего в пустыне — voice (crying) in the wilderness
м (голос) уст., поэт. ἡ φωνή· ◊ \~ вопиющего в пустыне φωνή βοώντος ἐν τῆ ἐρήμω.
м. уст.
добуш.
м.
(голос) уст., поэт. voix f
глас вопиющего в пустыне — voix qui prêche dans le désert
balss
Rzeczownik
глас m
głos m
м иск.: г. вопиющего в пустыне җавапсыз калган сүзләр
глас
ово, нидо, савт
м. уст. книжн.
voce f
глас народа книжн. — voce di popolo; vox populi лат.
глас вопиющего в пустыне — voce (clamante) nel deserto; vox clamantis in deserto лат.
м уст поэт
(голос) voz f
••
- глас вопиющего в пустыне
"Free speech carries with it some freedom to listen." Warren E. Burger
"Honor is not the exclusive property of any political party." Herbert Hoover
"Hitch your wagon to a star." Ralph Waldo Emerson
"If fear is cultivated it will become stronger, if faith is cultivated it will achieve mastery." John Paul Jones