голас
(голос) уст. голас, -су муж.
глас вопиющего в пустыне книжн. — крык адзінокага ў пустыні
Марны лямант
несовер. книжн.
1) (возвещать) апавяшчаць, абвяшчаць
2) (говорить, содержать какое-либо утверждение) гаварыць, казаць
закон гласит — закон гаворыць
сущ. (буква) галосная, -най жен.
гласная под ударением — галосная пад націскам
нареч., в знач. сказ. публічна, галосна
публічнасць, -ці жен., галоснасць, -ці жен.
предать гласности — давесці да ведама публікі, апублікаваць, выдаць (тайну)
гласный суд — публічны суд
1) прил. галосны
гласный звук — галосны гук
2) сущ. галосны, -нага муж.
гласный городской думы — гласны гарадской думы
галосна; голасна
галоснасць; галоснасьць
галосны
voice
♢ глас вопиющего в пустыне — voice (crying) in the wilderness
м (голос) уст., поэт. ἡ φωνή· ◊ \~ вопиющего в пустыне φωνή βοώντος ἐν τῆ ἐρήμω.
м. уст.
добуш.
м.
(голос) уст., поэт. voix f
глас вопиющего в пустыне — voix qui prêche dans le désert
balss
Rzeczownik
глас m
głos m
м иск.: г. вопиющего в пустыне җавапсыз калган сүзләр
глас
ово, нидо, савт
м. уст. книжн.
voce f
глас народа книжн. — voce di popolo; vox populi лат.
глас вопиющего в пустыне — voce (clamante) nel deserto; vox clamantis in deserto лат.
м уст поэт
(голос) voz f
••
- глас вопиющего в пустыне
"Honor is not the exclusive property of any political party." Herbert Hoover
"Hitch your wagon to a star." Ralph Waldo Emerson
"If fear is cultivated it will become stronger, if faith is cultivated it will achieve mastery." John Paul Jones
"Ambition is but avarice on stilts, and masked." Walter Savage Landor